Nebojša Đukić

Insulin – gospodar vaše linije

O autoru

Nebojša je tvorac LGND programa za mršavljenje. Uživalac u životu i nesalomivi borac protiv gluposti. Diplomirani je master sporta na Beogradskom DIF-u. Pomaže ljudima da smršaju na najlakši i najbrži način.

Sadržaj

Spremio sam Vam besplatanu video seriju:

5 mitova o mršavljenju koji stoje na putu do Vaše idealne težine!

Imati gospodara je super zanimljivo ako ste nezrela ženska iz romana “50 nijansi sive”.

Možda grešim, ali nekako osećam da Vi baš i niste taj tip?

Verujem da svako treba da se trudi da bude gospodar sopstvenog života, i zato danas pričamo o hormonu koji realno gospodari ljudima koji se muče sa održavanjem linije.

O hormonu koji prvi reaguje nakon unete hrane i koji diriguje našu kilažu i liniju.

Ne znam koliko znate o insulinu, ali se spremite da nakon ovog teksta znate mnogo više.

Btw. obično su ovakvi tekstovi izrazito dosadni za čitanje, ali ću stvarno dati sve od sebe da ga učinim interesantnim.

Šta je insulin?

Insulin je jedan od najvažnijih hormona u našem telu. (Hormoni su čestice koje proizvode različiti organi ili žlezde radi komunikacije između tkiva i organa.)

Luči ga pankreas, organ koji se nalazi ispod levog plućnog krila. Iz pankreasa insulin ide direktno u krv.

Ubraja se u hormone “opšteg delovanja” jer kroz krv dolazi do različitih ćelija u telu.
Na te ćelije on deluje na različite načine.

Danas pre svega pričamo o njegovoj osnovnoj ulozi.

Koja je osnovna funkcija insulina?

Osnovna funkcija insulina je da snizi nivo šećera u krvi.

Prvo treba da razumemo kako funkcioniše “šećer u krvi”, i šta će šećer tu na prvom mestu?

Različiti šećeri služe isključivo kao jedno od goriva u našem telu. U širem smislu se često nazivaju ugljeni hidrati – UH. Kroz ishranu unosimo različite vrste UH. Odmah nakon varenja hrane svi oni se pretvaraju u jedan jedini šećer pod nazivom glukoza.

Pretvaranje UH u glukozu se dešava u jetri. Jetra je veliki organ koji se nalazi ispod desnog plućnog krila i obavlja različite funkcije u našem telu.

Glukoza/glikoza se drugačije zove grožđani šećer. To je jedini šećer koji rastvoren cirkuliše kroz krv i zadovoljava energetske potrebe svake naše ćelije.

Optimalne granice za nivo šećera u krvi su 3.5 – 6.1 mmol/l. (čita se: milimola po litru krvi).

To Vam je otprilike jedna kafena kašićica šećera rastvorena na 5 litara krvi koliko se inače nalazi u prosečnom telu.

Ako koncentracija šećera pređe ove granice može prouzrokovati različite zdravstvene probleme.

Insulin reaguje na svaki unos ugljenih hidrata.

Mehanizam je krajnje jednostavan. Nakon varenja hrane, glukoza u krvi raste. To je signal koji aktivira pankreas da krene sa lučenjem insulina sve dok se nivo šećera u krvi ne spusti na optimalne granice.

Možda već naslućujete gde leži problem?

Možda… ali samo možda… većina nas redovno preopterećuje svoj nesrećni pankreas, a da toga nismo ni svesni?

Koji je mehanizam delovanja insulina?

Insulin smanjuje nivo šećera u krvi čim unesemo iole šećera. Ponaša se po sistemu “ključ u bravu”. Jetra ga izluči, on dođe do ćelije, i praktično je “otključa” za prijem viška glukoze.

Ali višak glukoze mora otići negde, zar ne?

Prvo i najbolje mesto gde insulin odlaže glukozu su naše “zalihe” šećera.

Glukoza se u telu skladišti na 3 mesta. To su mišići, jetra i slezina. Gusto “spakovana” glukoza se naziva glikogen. (Glikogen izgleda kao namotani lanac glukoze.)

Međutim skladišta za glukozu su relativno mala, a kod većine nas i najćešće puna! Šta mislite, šta se onda dešava?

Ma sigurno pogađate… naravno, sav višak ide u masno tkivo.

I to opet uz pomoć insulina. On po istom principu “otključava” masne ćelje koje se onda pune mastima.

Kako sad mastima?

Da, fora je što čim naše telo shvati da nema više gde da skladišti glukozu, insulin obaveštava jetru o trenutnoj situaciji. Jetra onda obavlja drugu od svojih mnogih funkcija (pretpostavlja se da jetra zapravo obavlja više od 500 funkcija u organizmu), a to je pretvaranje glukoze u masti.

Znači od viška šećera dobijemo masti koje se putem krvi šalju u masne ćelije, što dalje vodi do rapidnog opadanja našeg seksipila.

Važno: Jedan od većih problema za ljude Vas koji želite da smršate je da naše telo ne može trošiti masti sve dok insulin cirkuliše kroz krv. Sagorevanje (topljenje) masti se dešava tek kasnije kada koncentracija insulina opadne. Zbog toga se preporučuje što manje “grickanja” između obroka.

Šta se dešava kada lučimo previše insulina?

Kada prečesto stimulišemo svoj napaćeni pankreas da luči insulin pre ili kasnije dolazimo do prvog od mnogih mogućih problema. 

Prvi u tom nizu je…

Insulinska rezistencija

Insulinska rezistencija nastaje usled konstantno povišene koncentracije insulina u krvi.

Previše insulina utiče na ćelije da slabije reaguju na njega. Ćelije krenu da smanjuju broj receptora za koje se insulin vezuje kako bi obavio svoj posao.

Da bismo ovo bolje razumeli, hajde da upotrebimo maštu na trenutak:

Zamislite da ste Vi ćelija…

Svakoga meseca Vam na vrata dolazi simpatični prodavac jaja. Fin dečko. Donosi lepa seoska jaja iz Zapadne Srbije. I svakog meseca Vi sa zadovoljstvom kupujete 20 jaja.

Posle nekog vremena on krene da dolazi 2 puta mesečno. I Vi i dalje zadovoljno kupujete od njega jaja, jer taman toliko možete pojesti.

Nije Vam baš sve jedno, ali ajde…

Prođe još neko vreme i on čovek, navro, krene da dolazi sve češće! A vi jaja više ne možete da smislite! Šta ćete da uradite?

Ne znam za vas, ali našim ćelijama je već muka od “njega”. U nekom trenutku će prestati da otvaraju vrata.

Na taj način višak insulina ostaje u krvi jer se ne razlaže prilikom “otvaranja” ćelija.

Istovremeno organizam se trudi da reši veći problem. A to je višak šećera koji takođe ostaje u krvi.

Nesrećni pankreas opet i dalje dobija signale da luči insulin kako bi spasio krv od previše glukoze.

I tu upadamo u začarani krug insulinske rezistencije.

Neosetljivost na insulin ili insulinska rezistencija je pojava da usled pomenutih događaja ćelije više ne reaguju na insulin. Danas je to jedan od najčešćih hormonski poremećaja. 

A šta je hiperinsulinemija?

Hiperinsulinemija je medicinski naziv za stanje organizma sa povišenim inusulinom.

Grupa naučnika je 2015. godine objavila rad u kome zastupa teoriju po kojoj je hiperinsulinemija stoji u pozadini svih hroničnih bolesti. 

Ova dva stanja zajedno pogubno utiču na:

Gojaznost,
Krvne sudove,
Krvni pritisak,
Šećer u krvi,
Trigliceride,
Kancer,
Neplodnost kod žena

Insulinska rezistencija predhodi razvoju dijabetesa tipa 2.

Šećerna bolest (dijabetes) se ne dobija preko noći. To je proces koji može da traje godinama, ili decenijama, a najviše zavisi od toga koliko maltretiramo svoj pankreas.

Ali stvarno ne želim da ovo bude jedan od onih “zastrašivačkih” tekstova.

Nego da se vratimo mi na liniju.

Kako da smanjimo lučenje insulina?

Prvi način je smanjenje unosa namirnica sa visokim “glikemijskim indeksom”

Glikemijski indeks je termin koji je skovao kanadski istraživač Dejvid Dženkins 1981. Godine.

U pitanju je sistem rangiranja namirnica od 1-100 (1 najmanje – 100 najviše) prema brzini porasta nivoa šećera u krvi. To je broj koji nam govori koliko brzo telo pretvara šećer iz hrane u glukozu. Namirnice se rangiraju u odnosu na čistu glukozu (grožđani šećer) koja ima vrednost 100. Različite vrste hrane sa istom količinom šećera u sebi mogu imati različite vrednosti glikemijskog indeksa, jer se ostali šećeri drugačije obrađuju u jetri.

Što je insulinski indeks niži, to će biti manji uticaj na rast šećera u krvi:

<55…mali rast šećera (dobro)
  51-69 srednji rast šećera
>70 veliki rast šećera (loše)

Po glikemijskom indeksu se gleda koliko će insulin biti povišen. Namirnice koje su poseduju visok insulinski indeks (preko 70) su: slatkiši, hleb, peciva, paste, ovsene i pirinčane kaše, generalno žitarice, različito voće, kao i krompir. Postoji više faktora koji utiču na glikemijski indeks hrane kao što je sušenje, termička obrada ili način pripreme.

Univerzitet Harvard Vam nudi najkompletniju tabelu glikemijskog indeksa hrane. 

Postoji čitav niz dijeta koje se zasnivaju na glikemijskom indeksu.

Ok, sada znamo da je prvi korak ka snižavanju insulina to da smanjimo količinu namirnica sa visokim glikemijskim indeksom. Ali to nije sve.

Kasnija istraživanja su pokazala da postoje namirnice koje podižu insulin brzo iako nemaju visok glikemijski indeks.

Zbog toga postoji i…

Insulinski indeks

Insulinski indeks hrane je novija metoda koja predstavlja merenje direktnog porasta insulina u 2 sata nakon konzumiranja hrane. Sistem računanja je molo drugačiji. Vrednosti mogu biti preko 100 i računaju u odnosu na vrednost belog hleba.

Insulinski indeks hrane obično prati glikemijski indeks, ali kod određene hrane je i prevazilazi. Nejčešće kod kod procesiranih proizvoda kao što su industrijski slatkiši i poslastice koji zbog veštačkih aditiva imaju visok insulinski indeks. Ono što malo ljudi zna je da mleko i mlečni proizvodi imaju dosta visok insulinski indeks i da ih radi uspešnosti dijete treba izbegavati.

Tabelu poređenja glikemijskog i insulinskog indeksa možete pogledati OVDE.

Ako vam je lekar dijagnostifikovao “šećernu bolest”, odnosno dijabetes onda ste sigurno dobili spisak hrane koju ne smeti jesti.

Sa druge strane ako ne razmišljate o dijabetesu, jer ste celog života zdravi kao dren verovatno o takvim smernicama niste ni razmišljali.

Sa znanjem o insulinu možemo da razumemo kako se gojimo i kako to da sprečimo.

Šta sve podiže insulin?

Nivo insulina u krvi.

Sad kada smo pregurali komplikovane stvari neophodne za razumevanje ove tematike idemo na konkretne korake za preuzimanje kontrole lučenja insulina: 

Slatkiši, kolači, torte, čokolade, slatke i slane grickalice

Slatkiši, kolači, torte, čokolade, slatke i slane grickalice sadrže velike količine šećera.

Ako su industrijski proizvodi u pitanju onda postoji i probem veštačkih aditiva.

Aditivi su supstance koje se koriste u prehrambenoj industriji radi poboljšanja svojstava hrane. Tu spadaju:veštačke boje, konzervansi, zgušnjivači, stabilizatori, emulgatori…

Dobar deo emulgatora predstavljaju pojačivači ukusa. Velike prehrambene korporacije ulažu milione dolara godišnje samo u laboratorijska istraživanja novih pojačivača ukusa. Pod njihovim dejstvom naše telo traži baš tu određenu hranu koju smo probali. Veliki broj veštačkih aditiva ima kancerogena dejstva, ali najznačajnije je što postajemo zavisni od loše hrane (brza hrana, grickalice, slatkiši). Česta upotreba ovakve hrane, na duži vremsnski rok, najviše  utiče na naše gojenje.

Hleb, peciva, testenine, meni iz pekare…

Belo brašno je sigurno najveći neprijatelj zdravlja i dobre linije modernog čoveka. Prvo, zbog toga što se konzumira u ogromnim količinama, a zatim što ljudi mahom nisu svesni koliko loše utiče na zdravlje i liniju. Pomenuli smo da su proizvodi od brašna jako visoko kotirani i na glikemijskom i na insulinskom indeksu.

Važno: Rast šećera u krvi i insulinski odgovor pankreasa je isti kod konzumacije hleba, peciva i testenina skoro isti kao i kod konzumiranja slatkiša!

Ali samo belo brašno krije još jedan veliki problem. To je aloksan. Aloksan je hemijsko jedinjenje koje nastaje prilikom komercijalnog izbeljivanja pšenice. Iako tom prilikom nastaje u relativno malim količinama to isto jedinjenje se prilikom laboratorijskih istraživanja koristi kod pacova kako bi se izazvao dijabetes!

U trenutku pisanja ovog teksta na sajtu “Pubmed” postoji 51330 istraživanja sa ključnim rečima aloksan i dijabetes! Sajt Pubmed predstavlja Nacionalnu biblioteku medicinskih instituta SAD i najveću bazu naučnih radova na internetu.

Pitanje: da li želite da unosite u svoje telo bilo šta što izaziva dijabetes?

Industrijski beli hleb nema nikakvu nutritivnu vrednost! 

Usled industrijske obrade pšenice, procesa beljenja i načina pripreme u hlebu ne ostaju ni minerali ni vitamini. Kalorije koje dobijamo iz hleba su prazne. To znači da dobijamo samo veliku količinu energije koja stvara još masnih naslaga.

I to nije sve. Pšenica je žitarice koja u sebi ima najveću količinu glutena.

Gluten je postao fenomen u poslednjih nekoliko godina. Velika se debata digla oko toga da li je opravdano izbacivati gluten iz ishrane ili je to samo moda? 

Dr Alesijo Fazano (Allesio Fasano) je načelnik Istraživačkog centra za celijačne bolesti u Masačusetsu (SAD) i glavni svetski istraživač na polju glutena. Njegova istraživanja govore da su svi ljudi u manjoj ili većoj meri osetljivi (alergični) na gluten. 

Gluten je molekul koji ljudski organizam nikada ne može u potpunosti svariti i kao takav proizvodi više različitih negativnih efekata po telu. Mnogo više o tome se može pročitati u njegovoj knjizi “Gluten Freedom”.

Integralni i hrono proizvodi

Integralni i hrono proizvodi se obično koriste kao zamena za klasičan beli hleb, peciva i paste.

Za početak to može biti dobra zamena jer su ovi proizvodi nešto niže na pomenutim indeksima.

Samim tim svaka osoba koja umesto klasičnih “brašnastih” proizvoda krene da konzumira integralne trebalo bi da ima neke određene rezultate. Birajte integralne proizvode bez pšeničnog brašna jer je to jedini način da izbegnete aloksan.

Međutim, iako jesu nešto niži na indeksima, integralni proizvodi i dalje spadaju u namirnice sa visokim indeksom (kako glikemijskim tako i insulinskim).

Obično to poredim sa odvikavanjem od pušenja: ukoliko prestanemo da pušimo 20 cigareta dnevno, i smanjimo na 13 npr. (to je odnos koji odgovara razlici između indeksa) napravićemo neki pomak, ali mnogo manji u odnosu na potpuni prestanak pušenja.

Ovde ne želim da umanjim uspeh svih Vas koji ste već izbacili belo brašno iz ishrane i time već postigli određene rezultate. Iskreno želim da Vam čestitam na tome! Svaka čast!

Ali imajte u vidu da potpuno izbacivanje brašnastih proizvoda može samo da Vam pruži još bolje rezultate.

HRANA (sa visokim sadržajem šećera)

Glikemijski indeks (glukoza = 100)

Beli hleb

75 ± 2

Hleb od celog zrna

74 ± 2

Hleb od posebnih žitarica

53 ± 2

Kukuruzna tortilja

46 ± 4

Beli pirinač (kuvan)

73 ± 4

Smeđi pirinač (kuvan)

68 ± 4

Ječam

28 ± 2

Špageti

49 ± 2

Pirinčane nudle

53 ± 7

Kuskus

65 ± 4

Vrednosti u tabeli su preuzete sa sajta Medicinskog Fakulteta Univerziteta Harvard.

Originalne tabele možete pogledati u njihovom članku OVDE!

Obratite pažnju na pirinač koji ima skoro istu vrednost kao beli hleb!

Ovsena kaša, pirinčana kaša, kornfleks…

Ovsena kaša, pirinčana kaša i kornfleks su najčešće opcije za doručak kod ljudi koji se trude da se hrane zdravo i da smršaju. Iako po nutritivnoj vrednosti predstavljaju iskorak u odnosu na hleb i peciva, teško možemo reći da su najbolja alternativa. Prostim pogledom na tebelu glikemijskog indeksa možemo zapaziti da je ova hrana ima čak i viši glikemijski indeks u odnosu na beli hleb. 

HRANA (sa visokim sadržajem šećera)

Glikemijski indeks (glukoza = 100)

Kornfleks

81±6

Instant ovsena kaša

79±3

Pirinčana kaša

78±9

Musli

57±2

Obratite pažnju da ni musli nije toliko bezazlen kada pričamo o glikemijskom indeksu. Poređenja radi glikemijski indeks jabuke je 36!

Navodno “zdravi keksi”?

Navodno “zdravi keksi” su kod nas veoma popularni poslednjih desetak godina. Veliki broj reklama na televiziji je doprineo da ih sve više ljudi kupuje i konzumira. Nezavisno od brenda, glavna krilatica reklama je uvek ista: “sporo-dugotrajno otpuštanje energije”.

Pošto se prave delom od integralnog brašna nivo insulina raste sporije u odnosu na običan keks. 

Ali da li nam je ta količina energije uopšte potrebna na prvom mestu? Većini nas definitivno nije. Višak energije uvek radi samo jednu stvar: ide u masne naslage.

Povrće sa visokim sadržajem skroba – Krompir

Povrće generalno je hrana koja najviše nedostaje na našoj trpezi. Veliki broj ljudi ima blaže ili teže probleme sa varenjem baš zbog nedostatka vlakana u ishrani.

Povećeni unos pogotovo zelenog (vlaknastog) povrća bi predstavljao sjajan korak za nas koji “ne stižemo” da jedemo dovoljno povrća.

Međutim određeno povrće u sebi sadrži visoku kocentraciju skroba. Skrob je glukozni lanac koji biljke prave radi skladištenja energije. Ima istu funkciju kao i glikogen kod životinnja.

Kada varimo skrob on se razlaže do glukoze koja podiže nivo šećera u krvi i opet imamo insulinski odgovor.

Najznačajniji predstavnik povrća sa visokim sadržajem skroba je krompir, a dosta iza njega sledi šargarepa.

Obratite pažnju na razliku u indeksima između krompira,i drugog povrća:

POVRĆE

Glikemijski indeks (glukoza = 100)

Krompir, kuvan

78 ± 4

Krompir pire

87 ± 3

Krompir prženi

63 ± 5

Šargarepe kuvane

39 ± 4

Grašak

28 ± 9

Pasulj

24 ± 4

Sočivo

32 ± 5

Soja

16 ± 1

Vrednosti u tabeli su preuzete sa sajta Medicinskog Fakulteta Univerziteta Harvard.
Originalne tabele možete pogledati u njihovom čanku OVDE!

Mleko i mlečni proizvodi

Mleko i mlečni proizvodi čine vrlo zastupljenu vrstu hrane na našim prostorima. Samo mleko je primer veoma izbalansirane namirnice kada gledamo sadržaj makronutrijenata. U mleku imamo približno istu količinu proteina, masti i šećera. (Puter i kajmak se sastoje skoro isključivo od masti)

Ostali mlečni proizvodi sadrže različitu količinu mlečnog šećera – laktoze. Laktoza se sporije razlaže u jetri i sporije podiže nivo šećera u krvi. Međutim, insulinski odgovor je nesrazmerno visok.

Insulin pored pomenutih funkcija takođe poboljšava dopremanje proteina u mišiće prilikom treninga snage. Zbog toga je mleko omiljena hrana bodibildera. U Americi bodibilderi imaju vrlo jasnu formulu za uspeh u vidu skraćenice: GOMAD (Galon of Milk a Day) u prevodu: galon mleka na dan! (1 galon = oko 4.5 litara mleka).

Veštački zaslađivači

Veštački zaslađivači su prvobitno korišćeni od strane ljudi koji imaju djabetes. Pre pedesetak godina kada je počinjala proizvodnja veštačkih zaslađivača činilo se kao dobra ideja da se umesto šećera koristi nešto što skoro i da nema kalorijsku vrednost. 

Tokom poslednjih desetak godina se sa razlogom dizala buka oko karcinogenih efekata određenih zaslađivača. Malo više o različitim negativnim efektima zaslađivača možete pročitati OVDE.

Za nas je bitno da razumemo da iako veštački zaslađivači imaju nula ili svega par kalorija oni ipak blago podižu nivo insulina i naravno da ih treba izbegavati.

I šta posle svega?

Prvo da Vam čestitam na čitanju!

Nadam se da imate bolje razumevanje o tome kako naše telo reaguje na šećer i sve ostalo što forsira naš pankreas i naše zdrave ćelije do krajnjih granica izdržljivosti.

Možda su neki od Vas pokušavali da drže dijetu bez trajnih rezultata baš zbog stvari koje su objašnjene u ovom tekstu?

Naučili smo najvažnije stvari o insulinu, pankreasu, glikemijskom i insulinskom indeksu, i vrstama namernica koje Vam mogu upropastiti rezultate bilo koje dijete ili načina ihrane.

Iako u celom tekstu pričamo o dijeti, želim da napomenem da je dijeta kao termin pogrešan koncept. Dijeta je kratkoročno rešenje. Obično je koristimo u nekom određenom intervalu u kome želimo da ostvarimo određene ciljeve. Nezgodno je to što i kad uspemo sa dijetom nameće se pitanje šta posle.

Za većinu ljudi se ponavlja ciklus: gojenje>pokušaj mršavljenja dijetom>gojenje>pokušaj mršavljenja dijetom… Sve dok ne shvatimo da dijeta nije rešenje, već program ishrane koji možemo sprovoditi do kraja života. Cilj je naći svoj balans i uživati u činjenici da nikada više ne moramo pomisliti na dijetu.

Cilj dobrog trenera nije samo da kaže klijentima šta da jedu ili ne jedu, već da ih uputi u program ishrane korak po korak. Na postupan i psihološki najlakši način. Takvim radom se omogućava ne samo lagano ulaženje u program ishrane već i istrajnost kako bi se osigurali željeni rezultati.

Ako stvarno razmišljate da se konačno oslobodite kilograma viška, mogu Vam pomoći putem najboljeg LGND online programa za mršavljenje.

Kliknite ne link i poslušajte utiske polaznika koji su već sredili svoju liniju i postigli fantastične rezultate.

Zapamtite:

Kada su šećeri konstantno prisutni u ishrani, telo ne može da troši masti, već samo da ih gomila.

Preveliko lučenje insulina je inicijalna kapisla za razvoj mnogih zdravstvenih problema i poremećaja.

Zbog toga ne mora da Vas čudi što trenutno 35 zemalja sveta ima neki vid posebnog poreza na šećer.

Posveta:

Ovaj tekst je posvećen mom prijatelju Andreasu i svim ljudima poput njega. Andreas je bio moj klijent na brodu Norwegian Epic. Vežbao je samnom snagu, koordinaciju i rvanje. Specifičan je po tome što usled dijabetesa nema više nožne prste pa hoda pomoću štaka, u specijalnoj obući. Imao je nekoliko vezanih moždanih udara koji su ostavili traga. I dalje trenira sa svojim trenerom u Nemačkoj, i svakodnevno se bori za bolji kvalitet sopstvenog života.

Dodatak: Baš pre neki dan sam od majke čuo vesti o mom mlađem rođaku: “…šteta, mlad čovek (32 godine), sad mora na insulin…”

Nažalost živimo u vremenu u kome svaka treća odrasla osoba boluje od ove “moderne” bolesti. Ono što je još tužnije je da sve više mladih takođe oboljeva… Iako je za veliku većinu ova bolest samo izbor.

Budite pametni, pravite pametne izbore, i budite legendarni.

Reference:

Hyperinsulinemia: A unifying theory of chronic disease? Catherine A.P Crofts, Caryn Zinn, Mark C Wheldon2, Grant M Schofield, Diabesity 2015; 1 (4): 34-43 doi: 10.15562/diabesity.2015.19

Insulin resistance and hyperinsulinaemia in diabetic cardiomyopathy. Jia G1, DeMarco VG1, Sowers JR1. Nat Rev Endocrinol. 2016 Mar;12(3):144-53. doi: 10.1038/nrendo.2015.216. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/26678809

Insulin, insulin receptors, and cancer. Vigneri R1,2,3,4, Goldfine ID5, Frittitta L6,7. J Endocrinol Invest. 2016 Dec;39(12):1365-1376. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/27368923 

Carbohydrate restriction has a more favorable impact on the metabolic syndrome than a low fat diet. Volek JS1, Phinney SD, Forsythe CE, Quann EE, Wood RJ, Puglisi MJ, Kraemer WJ, Bibus DM, Fernandez ML, Feinman RD. Lipids. 2009 Apr;44(4):297-309. doi: 10.1007/s11745-008-3274-2. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19082851 

Metabolomics Reveals Metabolically Healthy and Unhealthy Obese Individuals Differ in their Response to a Caloric Challenge. Badoud F1, Lam KP2, Perreault M1, Zulyniak MA1, Britz-McKibbin P2, Mutch DM1. PLoS One. 2015 Aug 14;10(8):e0134613. doi: 10.1371/journal.pone.0134613 

Fructose, weight gain, and the insulin resistance syndrome. Elliott SS1, Keim NL, Stern JS, Teff K, Havel PJ. Am J Clin Nutr. 2002 Nov;76(5):911-22. 

First report on the presence of Alloxan in bleached flour by LC-MS/MS method. Vita Giaccone, Gaetano Cammilleri, Vita Di Stefano, Rosa Pitonzo, Antonio Vella, Andrea Pulvirenti, Gianluigi Maria Lo Dico, Vincenzo Ferrantelli, Andrea Macaluso 

Slatki ubica, Lj. Milisavljević Politika, 31.07.2009. 

Glycemic index for 60+ foods, Harvard Medical School, March 14, 2018

Gluten Freedom, Alessio Fasano, 29.04.2014. 

https://en.wikipedia.org/wiki/Insulin_index

Insulin resistance and hyperinsulinaemia in diabetic cardiomyopathy. Jia G1, DeMarco VG1, Sowers JR1. Nat Rev Endocrinol. 2016 Mar;12(3):144-53. doi:10.1038/nrendo. 2015.216. 

Za Vas sam spremio besplatan video: 5 mitova o mršavljenju  koji stoje na putu do Vaše idealne težine!

Ako Vas interesuje skidanje kilograma, siguran sam da će Vam pomoći!

Za Vas sam spremio besplatan video: 5 mitova o mršavljenju  koji stoje na putu do Vaše idealne težine!

Ako Vas interesuje skidanje kilograma, siguran sam da će Vam pomoći!

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on email